Kalendar - galerija

21.04.2019. // Spomen na Antona Becka, Predsednika Udruženja Nemaca

Gospodin Anton Beck, osnivač i dugogodišnji predsednik Udruženja Nemaca „Gerhard“ i, od prošle godine, predsednik Nacionalnog Saveta nemačke nacionalne zajednice, preminuo je 5. aprila 2019. godine u 69. godini života. Komemoracija povodom smrti gospodina Antona Becka održana je u velikoj sali Udruženja Nemaca „Gerhard“ 8. aprila 2019. godine sa početkom u 12:30 časova, dok je sahrana održana na isti dan u 15 časova na Velikom katoličkom groblju. Na komemoraciji, ispred Grada Sombora, govor je održao g. Nemanja Sarač, dok su ispred Udruženja Nemaca „Gerhard“ govor održali Petar Rang kao i njegov dugogodišnji prijatelj i član Udruženja Nemaca „Gerhard“ Antun Renc. Na sahrani, ispred Nacionalnog Saveta nemačke nacionalne manjine, poslednji pozdrav uputio je g. Mihael Plac. U ime Ambasade SR Nemačke u Beogradu, govor je održao Nj. E. g. Tomas Schieb.

Poslednje pozdrave Udruženja Nemaca „Gerhard“ i Nacionalnog Saveta nemačke nacionalne manjine možete da pročitate ovde. 

Tekstom g. Ralpha Menza prisećamo se života i dela našeg dragog Herr Beck-a:

Anton Beck je voleo i negovao zajedništvo i ostaće upamćen kao veliki graditelj mostova saradnje. Oko 500 ožalošćenih na Velikom katoličkom groblju u Somboru, oprostilo se od predsednika Humanitarnog udruženja Nemaca „Gerhard“ i predsednika Nacionalnog  saveta nemačke nacionalne manjine u Srbiji. Anton Beck je  preminuo 5. aprila 2019. godine nakon kratke i teške bolesti u 69. godini života.

Rođen je 8. septembra 1950. godine u Somboru i potiče iz porodice Podunavskih Švaba. Odrastao je u okruženju u kom su se govorila tri jezika. Višejezičnost je protkala njegov život, koji najbolje oslikava promenljivu sudbinu nemačke nacionalne zajednice u bivšoj Jugoslaviji i današnjoj Srbiji.   

Renesansa Podunavskih Švaba

Još se uvek dobro sećam našeg prvog susreta pre nekoliko godina, kada je ushićeno i ponosno pričao o tome kako su na svu sreću prošla vremena u kojima je majka opominjala dete da je bolje da na ulici ne priča nemački. Čak je govorio o tome da će Podunavske Švabe u Srbiji doživeti malu renesansu. Ponovo su u javnosti prepoznati i prihvaćeni kao deo istorije regiona u kom žive. 

Današnjoj situaciji je Anton Beck dao neprocenjiv doprinos 

Pre 270 godina, bačvar Johan Beck iz Švapske je odlučio da sa svojom porodicom emigrira ka boljoj budućnosti. Spakovao je svoje stvari i građevinski materijal za novu kuću na brod, spustio se „ulmskom kutijom“ niz Dunav, pristao u Apatin i krenuo peške za Sombor.

Tu je 250 godina i sedam generacija kasnije, njegov potomak Anton Beck, zajedno sa nekolicinom istomišljenika, osnovao 1999. godine Humanitarno udruženje Nemaca „Gerhard“. Udruženje je okupljalo potomke Podunavskih Švaba kako bi očuvali uspomenu na prošlost i pružili jedni drugima podršku u teškoj sadašnjosti.

Beck je pronašao svoj poziv

U „Gerhardu“, kako ga skraćeno nazivaju u Somboru, Anton Beck pronašao je svoj poziv. Čak je i pre osnivanja Udruženja bio aktivan kao koordinator za raspodelu humanitarne pomoći namenjene pripadnicima nemačke nacionalne zajednice. 

Za mnoge Podunavske Švabe u Somboru i Vojvodini, Anton Beck je bio glavna spona u zajednici koja se smanjivala. Organizovao je pomoć, tamo gde je ona bila potrebna, a od Udruženja je razvio centar i mesto susreta Podunavskih Švaba. 

Uvek je s toplinom u glasu govorio o svojim istomišljenicima u Udruženju - bilo da je reč o saradnicima u kancelariji, o zemljacima iz Nemačke ili, naravno, o mnogim volonterima iz Sombora i okoline. Svi oni su doprineli da Udruženje danas bude ono što jeste. Kada je Anton Beck o tome pričao, to nisu bile isprazne floskule, to je dolazilo iz srca. 

Veliki graditelj mostova saradnje

Pored svog angažovanja u okviru svoje zajednice, Anton Beck je uspostavio mnoge kontakte. S jedne strane, u sopstvenom društvu i politici, kada je reč o održavanju nemačkih groblja i spomenika, ili izgradnji novih spomenika, poslednji u Bačkom Jarku. S druge strane, gradio je mostove saradnje sa Podunavskim Švabama u Nemačkoj. Skoro da ne postoji osoba u Nemačkoj, koja se interesuje za svoje podunavsko-švapsko poreklo, a da nije poznavala Antona Becka.

Beck je neumorno primao jednu grupu posetilaca za drugom, objašnjavao učenicima razlike u starim nošnjama i svaki put kada se radilo o interesima nemačke nacionalne zajednice, uvek bio prisutan u ambasadi SR Nemačke u Beogradu. Njegovi zemljaci, Podunavske Švabe, su u njega imale poverenja,  a tome svedoči činjenica da je od prošle godine bio predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine. 

Njegov rad je poštovao i ambasador SR Nemačke, Nj. E. g-din Thomas Schieb: „Bio sam izuzetno impresioniran predanošću i odlučnošću Antona Becka u rešavanju izazova sa kojima se susretala nemačka nacionalna zajednica".

Sećanja na Antona Becka

Kada sam poslednji put u decembru prošle godine, na Božićnoj proslavi u „Gerhardu“, sreo Antona Becka, imao sam priliku da mu čestitam na odlikovanju koje mu je uručeno: primio je Orden za posebne zasluge SR Nemačke, koji mu je uručio ambasador SR Nemačke, Nj. E. g-din Thomas Schieb. „To je bilo najmanje što si zaslužio“, rekao sam mu. Zbog svoje izuzetne skromnosti, nije hteo dalje o tome da govori.   

Za mnoge ožalošćene dalje postojanje Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine i Udruženja Gerhard nisu zamislivi bez Antona Becka. „Njegova smrt ostavlja neizmernu prazninu u našoj zajednici, koju možemo ispuniti uspomenama i sećanjima, ali je nikako ne možemo nadoknaditi", naveo je predstavnik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine. 

Komemoracija u Somboru nije predstavljala sat vremena opraštanja, nego je bila prilika da se podele sećanja o Antonu Becku. Mnogi koji su ga poznavali kao predsednika verovatno su se nasmejali kada su čuli da je u mladosti bio strastveni muzičar i reli-vozač, član jugoslovenskog nacionalnog tima. Bivše kolege podsetile su se na radni angažman Antona Becka kao savesnog tehničara na regionalnoj radio stanici Radio Sombor. Bio je velik vernik i član Viteškog reda „Sv. Đorđe“. Teško da je bolje opisati Antona Becka nego samim sloganom ovog viteškog reda „Pravda i razboritost, umerenost i tvrdoglavost, odgovornost i poštenje, lojalnost i skromnost".

Anton Beck je imao još mnogo toga u planu. U poslednje vreme je bio izuzetno angažovan na realizaciji budućeg „Muzeja Podunavskih Švaba“ u Somboru, koji će uskoro, kao deo Gradskog muzeja Sombor, da prikaže istoriju Podunavskih Švaba u gradu i regionu. 

Otvaranje neće doživeti. Smrt ga je preduhitrila. 

Za sve one koji su ga poznavali i voleli, možda je mala uteha što je svoje poslednje počivalište našao na Velikom katoličkom groblju u Somboru koje se direktno graniči sa Udruženjem Nemaca „Gerhard“. Iako je otišao, ostaje u blizini svog dragog Udruženja.